Uvod u TENS elektroterapiju

• uvod
• tehničke karakteristike tensa
• TENS u analgeziji
• TENS u elektroakupunkturi
• TENS u lečenju mišićnih atrofija

UVOD

TENS (Transkutana Elektro Neuro Stimulacija), terapijski modalitet u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, je tehnika draženja perifernih nervnih završetaka impulsima naizmenične struje. Prvi modalitet TENSa, kasnije nazvan konvencionalni TENS, koncipiran je na osnovu teorije kapije bola 1967. godine. Prema ovoj teoriji, draženje strujom izaziva aktivaciju debelih aferentnih vlakana, što za posledicu ima smanjenje bola. Osim primene TENSa u analgeziji, ova tehnika se koristi za elektroakupunkturu i lečenje mišićnih atrofija [1]. Kontraindikacije za primenu TENSa skoro da ne postoje [2]. TENS ne smeju da koriste osobe sa pejsmejkerom i drugim električnim uređajima ugrađenim u telo, kao ni pacijenti koji boluju od od epilepsije i srčanih aritmija [3, 4]. TENS nije moguće primenjivati kod pacijenata koji imaju alergiju na elektrode ili kontaktne medijume [4]. Elektrode za primenu TENSa ne bi trebalo postavljati u predelu karotidnog sinusa, gravidne materice, na oštećenu kožu i u blizini usta i oka [3, 4].

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE TENSA

TENS elektroterapija je danas u rutinskoj primeni u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji. Oblik signala je bifazični, sa nekoliko različitih oblika impulsa. Oblici impulsa su: pravougaoni simetrični, pravougaoni naizmenični, bifazni asimetrični, zašiljeni bifazni nebalansirani i monofazni impulsi. Zašiljeni oblici TENSa izazivaju intenzivnu i jaču nadražujuću stimulaciju, te se primenjuju pri akutnim bolovima. Ovi strujni oblici TENSa imaju kraće analgetsko dejstvo. Kod hipersenzitivnih pacijenata, preporučljivije je koristiti pravougaone oblike TENSa, jer dovode do manje senzibilizacije. Pravougaoni i sinusoidni oblici TENSa dovode do duže analgezije [1, 3].

Tehnički parametri koji karakterišu TENS terapiju su:

1. vreme terapije
2. frekvencija strujnih impulsa
3. širina strujnih impulsa
4. jačina (intenzitet) struje
5. dužina intervala (u slučaju Elektro Mišićne Stimulacije – EMS)
6. modulacija (samo u pojedinim modalitetima)

TENS signal – bifazni asimetrični

TENS U ANALGEZIJI

Princip rada TENSa u obezboljavanju zasniva se na blokadi aferentnih bolnih nadražaja koji s periferije odlaze u zadnje korene kičmene moždine. Takve nadražaje prenose tanka nervna nemijelizovana vlakna (C – vlakna). Ona su u funkcionalnoj korelaciji s debelim mijelinizovanim  A – vlaknima, tako da nadražljivost i aktivnost C – vlakana olakšava prenošenje bolnih impulsa, a nadražaj A – vlakana ih otežava i koči. U kičmenoj moždini, u želatinoznoj supstanci nalazi se sistem kapije bola ili čuvanih vrata (Gate control) za prolaz bolnih impulsa. Vrata su otvorena kada preovlađuju C – vlakna, a zatvorena kada preovlađuju A – vlakna. Pri povredama i oboljenjima ošteti se mijelin A – vlakana i dolazi do prevage C – vlakana i bolova. Draženje A – vlakana TENSom zatvara kapiju za bol [3, 5].

Drugi način kojim TENS izaziva elektroanalgeziju je indukcija endogenih opijata. Perifernom elektrostimulacijom TENSom dolazi do sinteze prekusora ovih supstanci. Endorfin, enkefalin i dinorfin vezuju se za opoidne receptore i na taj način vrše inhibiciju bola [5, 6].

Iz gore navedenih razloga TENS počinju da koriste i lekari drugih specijalnosti koji se bave terapijom bola [7].

Za elektroanalgeziju se najčešće koriste konvencionalni TENS, kao i oblici FM – TENS i PM – TENS. Aparati proizvođača PROXIMA poseduju sve navedene oblike.

Konvencionalni TENS je TENS visoke frekvencije sa kratkim trajanjem impulsa i niskom amplitudom. Važno je napomenuti da je neophodan senzorni nadražaj u vidu bockanja i trnjenja.  S obzirom na to da ne postoji konsenzus o tome, kojim oblikom TENSa administrirati terapiju, ovaj oblik terapije bi trebalo da bude prvi izbor [1].  Aparati proizvođača PROXIMA, TENS 2P i TENS 2 Compact imaju mogućnost generisanje ovog modaliteta TENSa.

FM – TENS i PM – TENS spadaju u kategoriju modulacionog TENSa. Za ove oblike TENSa je karakteristično da postoji konstantna promena parametra u toku same terapije [1]. FM – TENS (Frequency Mixed TENS) podrazumeva promenu frekvencije signala u vremenskom periodu, dok PM – TENS (Pulse Modulated TENS), podrazumeva promenu širine impulsa u konstantnom vremenskom periodu. Aparat proizvođača PROXIMA, TENS 2 Compact ima mogućnost generisanje ovog modaliteta TENSa.

Aparat TENS 2 compact

Postavljanje elektroda u cilju elektroanalgezije je vrlo jednostavno i ovu proceduru može da primenjuje i sam pacijent. U uputstvu su dati osnovni podaci o oboljenju ili simptomu, parametri za navedenu terapiju i shema za postavljanje elektroda.

Na taj način pacijentu je olakšano rukovanje aparatima TENS 2P i TENS 2 Compact. Primera radi, daćemo izvod iz uputstva za aparate TENS 2P i TENS 2 Compact za cervikani sindrom (bolove u vratnom delu kičme).

Način postavljanja elektroda za datu dijagnozu.

Za ovu dijagnozu, u aparatu TENS 2 Compact postoji upisani program, što olakšava rad, dok je za rad na aparatu TENS 2P, potrebno ručno podesiti navedene parametre.

Aparat TENS 2P

Posmatrajući vrat kao deo tela na koji nije dozvoljeno postavljanje elastičnih poveski zbog mogućnosti ugušenja, kao sastavni deo pribora aparata TENS 2P i TENS 2 Compact, nalaze se gel (samolepljive) elektrode, koje olakšavaju način primene ove terapije. Gel elektrode koje se dominantno koriste za TENS, ali i za neke druge oblike elektroterapije, pogodne su ne samo za vrat nego i za druge delove tela.

Primer gel elektroda za TENS terapiju

Pored pojedinačno izdvojenih parametara za pojedine dijagnoze, u uputsvu se nalaze i sheme za elektroanalgeziju najčešćih bolnih tačaka.

TENS U ELEKTROAKUPUNKTURI

Na ovaj način, pored primene u elektroanalgeziji, TENS se moze koristiti za elektroakupunkturu. Na taj način mogu se lečiti različita stanja, kao što su: mučnina, povraćanje, anksioznost, depresija, nesanica, migrena, neke vrste alergija i drugo [6]. TENS aparati, proizvođača PROXIMA, TENS 2P i TENS 2 COMPACT, mogu se koristiti za ovu svrhu, ali i kao tragači akupunkturnih tačaka.

TENS U LEČENJU MIŠIĆNIH ATROFIJA

Za ovu svrhu, primenjuje se TENS u salvama (ili češće poznat u kliničkoj praksi kao Burst TENS). Ovaj oblik struje se sastoji od serije ili niza impulsa koji se ponavljaju jednom do četiri puta u toku sekunde. Za ovu svrhu elektrode se postavljaju na motorne tačke mišića, a cilj ove terapije je izazivanje tetaničke kontrakcije [1]. Na taj način, putem električne struje proizvode se pokreti i izaziva se radna hipertrofija mišića [5]. TENS aparati, proizvođača PROXIMA, TENS 2P i TENS 2 COMPACT, mogu se koristiti za ovu svrhu. Treba istaći da ovi aparati sadrže uputstvo sa mnoštvom shema za postavljanje elektroda, kako bi i sam pacijent mogao da primenjuje terapiju u kućnim uslovima. U uputsvu se nalaze sheme za postavljanje elektroda  praćene odgovarajućim parametrima za tretman, ali i mapa miotoma koja korisnica omogućava da sami postavljaju elektrode u cilju lečenja atrofija ostalih mišića.

piše: dr G. Jovanović, PROXIMA – medical technology

LITERATURA

1. Mihajlović V. Terapijski fizikalni modaliteti. Igalo: Uniraks; 2011.
2. Kunej D, Stanković T. Praktikum fizikalne terapije. Beograd: VMŠ; 2000.
3. Nikolić Ž. Fizikalna medicina i rehabilitacija posle povreda lokomotornog sistema. Beograd: ZUINS; 2004.
4. http://www.electrotherapy.org/modality/transcutaneous-electrical-nerve-stimulation-tens
5. Nedvidek B. Osnovi fizikalne medicine i medicinske rehabilitacije. Novi Sad: Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu; 2003.
6. Gadsby G, Flowerdew M. TENS the advanced user`s guide. London: Bodz clock healt care; 2012.
7. https://sr.wikipedia.org/wiki/Klinika_za_bol